KO JE STRUČNJAK- DA LI VAKCINISATI DETE- ŠTA JE ZAISTA ISPRAVNO?

KO JE STRUČNJAK- DA LI VAKCINISATI DETE- ŠTA JE ZAISTA ISPRAVNO?

Uvek se pitamo šta je zaista ispravno.
Stvarno je vreme da i ja kažem nešto o nekim činjenicama. Nije mi važno ako me neko smatra nekompetentnom za to. Moja dela koja nosim govore o tome da jesam neko ko ima šta da kaže i svesna sam da mogu da pomognem mojom svesnosću, onima koji su dostigli svest o različitosti i da je to čak vrlo važno za život.
DAKLE:
Vrlo je važno da prepoznate ljude stručnjake od onih drugih. Stručnjaci nisu oni koji obavezno imaju diplome, već su oni koji Znaju, stvaraju i imaju čiste, kvalitetne i zdrave rezultate.
Ali da vidimo i šta je to zaista?
Recimo, ukoliko hoćete da „pravite“ novac (zaradite)- to ćete naučiti od onih koji „prave“ novac. Ali morate i znati da ljudi „prave“ novac na različite načine- trgovinom, stvaranjem, davanjem… Neke i nije briga šta rade za taj novac koji pri tom „zaslužuju“- uzimaju. Takvi su ona vrsta ljudi koji računaju isključivo samo svoj dzep i po ceni da varaju, kradu, otimaju… Drugog bi okrnjili, zaveli, slagali, prevarili i ne smeta im što to rade. Neki bi možda i ubijali za novac. Takvima je bitno da uzmu i grabe sebi, a pri tom mogu biti i varljivo vrlo slatkorečivi- neiskreno slatkorečivi.
Zato, da bi vi naučili (ukoliko vam to i treba) kako da stvarate i posedujete novac, valjalo bi da to učite od onih koji su čestiti i čestito daju svoje sposobnosti i usluge, vredni su i rade- nije im teško, ali vrlo paze i vode računa o davanju i stvaranju boljitka na Zemlji i pri tom nose neverovatnu čistu moćnu energiju. Poseduju kvalitetne čiste rezultate. Malo ljudi to uopšte zaista i kapira i praktikuje to čisto. A ljudi koji svoj novac zaslužuju na bilo koji način, te jesu od one vrste koje nije briga da li duguju, da li su nekog slagali, prevarili, izigravali radi novca, od takvih se klanjajte. Čestiti ljudi su stvaraoci čistim davanjem. Od takvih valja učiti. Oni se prepoznaju tako što se vidi njihovo uloženo, kvalitet i vide se čista dela.
A ako želite zdravlje, onda ovako:
Ako želite (a i verujete da samo tako može) da se lečite medicinskim putem, znajte da su lekari baš zato tu medju nama. Prepoznajte zato čestite, sposobne lekare i shvatite da čestit lekar će vam reći i šta on može da uradi, a šta ne može, a i oseti i uvidi vaše stanje. On bi valjalo da vam kaže šta je do medicine, a šta je vaš deo davanja. Medicina jeste nauka koja ima svoja ograničenja i zato pruža ono čime se bavi, ali nemojte podceniti ni njihovo znanje ukoliko niste jači od svega toga i ukoliko vam je duboko ukorenjeno verovanje u medicinski proces kao jedini izlaz (mada ne bi trebalo da vam bude jedino, ali pođimo od toga da jeste). A opet tu ukoliko lekar smatra da jedino on sve zna i insistira na svoje usluge bez da čuje i uvidi da li zaista želite da prihvatite pomoć po onome kako vam je nudi- to je već njegovo nametanje- psihicko nesvesno nasilje (govorim o pojedinačnim slučajevima). To svakako onda na našu žalost nije dobar lekar, ali medicina nije zaista kriva za to. To ima veze sa lekarevim neshvatanjem hipokratove zakletve. Znači iako je svakako diplomirani lekar i školovan je, ipak ima problem sa sopstvenim lošim egom. Lošeg ega ima jako puno među ljudima, nemaju ga samo pojedini lekari i zato nije ni za zameriti nikome, već treba primetiti i od takvih otići- potražite lekare sa dobrim egom, koji su u stanju da vas saslušaju i uvide vaše strahove i odbojnosti. Ja sam imala čast da odvedem svoje dete jednom takvom lekaru/ lekara opšte prakse sa predivnim dobrim egom i tako sam spasila i svoje dete i od medicinskih terapija koje su bile loše i smrtonosne- jer je taj dobar lekar prepoznao moje majčinsko stanje iz straha i odbojnosti prema toj farmako terapiji koju su nudili. A dobar lekar to vidi- jer je stručnjak, zna i razume- a takodje to radi i jedan dobar mentor- stručnjak u mentalnim treninzima. „Najteže“ je savladati sopstveni loš ego. I ja sam ga imala i zato ovo nije nikome kritika, nego analiza iz činjenica društva.
E sad, ako želite da se odreknete medicinske pomoći iz nekog razloga i korišćenja farmako proizvoda, onda morate znati da prvo morate doći do čistog Osećaja u sebi i Znanja, do te mere, da ste toliko sigurni u sebe, u svoje zdravlje i čak sigurni kako da stvarate zdravlje sami u svakom monentu do te mere, da onda to zaista tako i činite. To sam ja uspela. Uvek sam 300 % svoja i tu nema onda više borbe sa drugima. Jednostavno jesam, a vidim razlike izmedju sebe i slabijih, makar on imao i 100 diploma i makar bio lekar, profesor, direktor…
Zato, tako nešto možete učiti od stručnjaka koji to jesu dostigli i koji to žive na delu. To nećete naučiti na fakultetu medicine, niti u zvezdi granda, niti kod Šabana Šaulica ili Lepe Brene… jer oni su stručnjaci za nešto drugo.
Moć rasuđivanja o zdravlju i moć čistog jezgra koje daje zdravlje je jedno drugačije učenje, kompleksno i zhteva kompletnost.
Prvo dolazite do svih ovih prethodnih shvatanja, a onda se pojavljuje interesovanje za učenjem (istraživanjem): ŠTA JE TO BOG.
To je jedno posebno stanje svesti iznad obične svestinadsvesno stanje. Tu vlada Božija mudrost. I to morate u sebi i sami otkriti, a kroz ljude koji to jesu. Tu morate i da se suočite sa time ŠTA JE TO MUDROST. To nije titula, diploma, pesma, kruna, pohvalnica… vec Božje Znanje koje je čak i diplomu, pesmu, titulu, krunu, pohvalnicu…. iskreiralo/ stvorilo sa namenom kako bi se ljudi mogli osloniti na nešto dobro. To što ljudi diplomu vrednuju jedino po „stečenom“ papiru i vremenu provedenom u đačkoj klupi bez Božjeg Znanja i rezultata prakse, tome nije Bog kriv. I sve te diplome, ta zvanja, titule, pohvalnice, krune… ne mogu da zameni mesto Božjem Znanju i ne bi trebalo da se oslonite samo na doživljaje muzike onih koji pevaju, pesme i reči, na nekog jer je zvezda, ima diplomu, titulu, pohvalnicu, ili je popularna zvezda… Ako nema čistog rezultata, kvaliteta na svim poljima, čistote… “bežte” od takvih.
I zato vodite računa kada čemu pristupate, jer za sve prvo morate biti spremni da to hrabro i u sebi nosite i savladajte prvo Božje Znanje. I dobro vodite računa ko je kakav stručnjak, jer nije dovoljno da vam pevaljka kaže da se ne vakcinišete, ali nije dovoljno ni da vam doktorica samo maše svojom diplomom i tvrdi da je vakcina jedino ispravno i jedini lek, zato što je ona studirala godinama, ima diplomu, radi u domu zdravlja kao doktorka…
Svi ti ljudi očigledno nisu dovoljno stručni da razumeju psihologiju (psihu čoveka) do te mere i da znaju da su ljudi različiti i da niti je vakcina za sve ljude, a niti treba da se odlučuje o drugima da li će se lečiti (štititi) vakcinama ili nekom drugom metodom (tj. njihov ego bi trebao da bude koristan i prepozna strah od vakcine kod ljudi, trebali bi da budu stručnjaci psihe, ili?).
Medjutim, neki lekari ipak uzdignu svoj loš ego diplomom i položajem (i to nema veze sa svim lekarima u zdrastvu). Lekari sa lošim egom insistiraju do besvesti na sopstvenu metodu (operacijom ili farmako lekovoma) i za njih ne postoji opcija odstupanja- ti takvi sile pacijenta psihički. Neki se i svadjaju u razgovoru sa pacijentom- pobesne. Ne može ego da im „proguta“ činjenicu da nije ni medicinska metoda uvek najispravnije- čak su to na našu žalost najniži oblici u hirarhiji moći.
Oni koji su radili sa mnom mentalne treninge to odlično znaju. A Istina zna i jako da zaboli.
Znate vi koliko je mene zabolelo kad sam otkrila da sam se debelo prevarila jer sam nekada davno mislila da je medicina jedina moć i mislila sam da ako medicina ne može da te ozdravi moraš da umreš. A kako je tek bolno kad shvatiš da si mogao drugačije. Ali tu nema onda nazad, samo jedino napred.
Zato tvrdim da lečenje medicinom i farmacijom je nešto kada nije čovek svestan da postoji bolje, jednostavnije i kada su teško ukorenjeni programi, tako debelo, da mislite da se mora sve rešiti medicinom.
Medicina i roditelji su nas doduše na to pripremali decenijama, naravno nesvesno. Od detinjstva su i mene učili na inekcije, vakcine, tablete, bol,bolesti… sve dok više nije imalo kud. Ljudi nisu svesni na šta sve uče svoju decu, zato što su slabi da budu moćno dejstvo na svoje dete i sebe.
Najlakše je dete dati nekom drugom da ti ga održava: vakcinama, tabletama, operacijama…
Da samo zna roditelj sta time čini. Al kako ce znati, kad i sam boluje, leči se, kuka i plače.
Nije ovo kritika nikome, samo vam analiziram, da se zapitate: ŠTA STVARNO SLEDITE? ŠTA ČINITE SEBI I SVOM DETETU? KAKVE STRUČNJAKE PRATITE I JESU LI ONI ZAISTA TO- JESU LI STRUČNJACI?
KUDA IDETE?
A onda prepoznajte sebe, šta i kakvi ste trenutno, a ne činite samo slepo odbijanje vakcina zato što to kaže recimo Jelena Karleuša, i ne ignorišite medicinu i lekare, ukoliko niste sposobni da živite čistu moć, vec dostignite PRVO STANJE SVESTI- KO STE ZAISTA I ŠTA JE VAŠE JEZGRO, jer onda možete kako želite- ALI ONDA, a ne kada kaže Karleuša.
A čestitim lekarima na njihovim sposobnostima, onima koji je poseduju. Svaka čast i Karleuši na njenom imidžu, njenoj karijeri (doduše to nije moj stil, ali to i nema ni veze sa zdravljem- ili?). Ne potcenjujmo lekare u onome što jesu, niti Karleušu u onom što ona jeste, ali i ne moramo da budemo ko oni, niti da ih slepo sledimo i poslušamo.
Ne imajte drugog Boga- osim Boga jedinoga- Amin. Bog je čista moc, bilo u meni, vama, lekaru, vertu, suncu, kiši, vodi, biljki, životinji……, ali je čista moć- moći voleti i moći biti u dobru iz čistog i tu moć dozvoljava čestit čovek. Dozvolite, budite najpre čestiti, pa tek onda vođe ili sledbenici i sledite isključivo čestitog i adekvatnog vođu.❤️😇

O tome ne treba da vam odlučuje niti najpopularnija pevaljka, makar to bila popularna Jelena Karleuša, niti isključivo diplomirana doktorica‘ lekarka, ili najpopularnija profesorica, niti diplomirani lekar čak ni sa 10 godina fakulteta- sa svim desetkama, jer svako njihovo insistiranje koje slepo prihvatate neće vam pomoći, ako nije i u skladu sa vama. A sklad je veza sa jezgrom, a ne veza sa njima bez jezgra. I moćni ljudi pružaju zatraženo, ali ne insistiraju nasilno.
Najveću pomoć možete dobiti tako sto ćete prepoznati da li ste jaki da živite bez vakcine, a moćni da možete da štitite sebe i svoje dete od zla (bilo da vam tog zla ima u vakcini, bilo da ga ima van vakcine- a gde navodno onda vakcina štiti, ili pak vas čak i stvarno štiti), ili ste moćni da zajedno sa primljenom vakcinom budete dobro i bezbedni od onog drugog zla- bolesti. Ali slušati slepo druge je apsurdno, ukoliko vi tu niste u ravnoteži i ukoliko ne rezonujete sa onim u čemu ste poslušni. Ja nisam slušala lekare da nastavim sa terapijama, primam zračenja, ali sam bila 300% sigurna u svoju odluku moći biti zdrav. Odluku donosim sa sopstvenim u sebi.

Autor: Pipi Mila Dragica

OSAM GODINA POBEDE raka

Osam godina POBEDE raka!

Ljudi slave rođendane, slave godišnjice brakova, a ja slavim osmu godinu pobede nad karcinomom, ali zaista pobedu. Neki su mi govorili da ćutim, da ne pričam o tome, neki su mi rekli i u lice da ne izmišljam, a neki su čak i moje Znanje prepisali sebi, ali ja sam i dalje zadovoljna i srećna što sam pobednik.
Jer nekima se ne može oteti Kosovo iz duše, a meni se ne može oteti pobeda.
Ona je moja lična i delim je sa svima, a kako bi svako mogao da načini svoju, kao što sam ja načinila moju. Nisam niti poslušala savete onih drugih da se ućutim, jer kao i Nikola Tesla što je znao da njegovi izumi jesu za ceo svet, tako i ja znam da je moja pobeda za ceo svet.
Kaže se: „Sve što imaš podeli sa drugima. Daj i biće ti dato….“ to nas uče i u crkvama (religijama), a opet kada sam svoju POBEDU delila, smatrana sam od nekih ljudi čak i nevaljalom (čak i od „religioznih“). Nailazim često na one kojima moja POBEDA ništa ne znači, kao i na one koji žele samo novac i vlast, a ono što sam ja uspela, njima je glupost.
Ali ja i dalje „neposlušno“ delim svoju pobedu, osam godina već. Smelo i hrabro se udaram u svoja junačka prsa kao svaki pobednik. I dugo ću je deliti i ponositi se time.
Znam i to da većina ne razume šta ja to radim, ali danas posle osam godina, mnogi ipak razumeju i zato ću deliti svoju pobedu i dalje. Mnogima širom sveta je zahvaljujući meni i mojoj pobedi spašen život, mnogima…. I opet nekima nije jasno kako ja to delim pobedu. Ljudi traže konkretnost. A zar knjige u kojima opisujem ono što je stvorilo pobedu nije konkretnost? Zar moja predavanja, seminari ne govore jezikom pobede? Pre će biti, da je još uvek malo onih koji shvataju da sam pobednik i da je biti ovakav pobednik moguće. Ali i struju su prvo koristili oni koji su najbolje i najviše shvatali vredost struje.
Ljudi su bili žrtve ratova, mnogi nose tugu i bol onoga što im se desilo. Ali zar mislite da ljudi koji boluju od raka nisu žrtve i to ne samo bolesti, već i društva, isto kao i u ratu? Samo ko nije prošao, taj i ne zna.
Razumem ja s ljubavlju i one koji su bili žrtve rata i čak i one koji su napadali u ratu žrtve, jer ja sam svoju bol savladala još tada kada sam shvatila tu pogrešnu igru društva. A i ne mogu mi reći drugi ljudi da ne znam šta je rat, jer i to sam okusila na sopstvenoj koži, i to sa malim detetom na rukama, bez mleka i hrane (bila sam i jako mlada i tada neiskusna neznalica, naivnica usred ratišta… da dobro ste čuli)… Ali sam se i iz toga izvukla. Nisam se slagala sa tim da je opasno i da mi nema spasa. Neslagati se sa glupostima je vrlo bitna stavka. Danas više poštujem druge narodnosti, nego svi oni koji žive na tim područijima nekadašnjeg ratišta. Iz svega sam izvukla ljubav. Iz svega. Baš iz svega. A većina onih koji su čitali moje knjige, dobro zna šta ja nazivam pobedom.
Zato, ono što ću reći: nije samo teška borba (rat) i bol za izgubljenim ognjištima, teške su i borbe sa rakom. Možda su borbe sa rakom još teže, samo mnogi ne znaju to. Kad je zdrav čovek, može da ode sa te teritorije gde je rat, može da pobegne, a od raka kuda idu ljudi? Većina idu u rukama svoga zla iz neznanja, jer tu društvo nema prestavu o IZBEGAVANJU- izbeglištvu.
Rak i rat jesu isto, samo je i poenta svega POBEDA. Ko pobedu ne razume ratovaće i bolovaće sve dok ne shvati. A ko pobedu ne poštuje, taj nije shvatio zamku u kojoj živi, samo taj živi misleći da je slobodan i zdrav. A samo misliti ili i zaista biti su različita stanja i tako sam i ja to morala da shvatim kroz rak- nažalost, kao što neki moraju da shvate kroz svoju bol koju doživljavaju od izbegličkog, ili nekog drugog gubitka. Imala sam ja i svoje velike gubitke (čak i telesne), ali slavim svoju pobedu.
Savet: POBEDI I ZAVRŠI S TIM, JER JEDINO JE LJUBAV PRAVA.

Autor: Pipi Mila Dragica

NE LAŽI (jedna od 10 Božijih)

NE LAŽI (jedna od 10 Božijih)

Ne laži!
Mnogi još uvek niti ne shvataju kada sebe lažu i zavaravaju. Nesvesno se svojim životom i svojim ponašanjem lažu baš zato što ne razumeju ili ne poštuju Apsolutnu Istinu, a time lažu i okolinu.
Kao takvi teže iluzijama (što je takođe laž), jer nemaju svest da je moguće promeniti lažnu istinu (o istini i čistoj Istini sam već pisala ovde na blogu). Uglavnom ne smeju da analiziraju i promene to što nije čista Istina. 
No i tu karma ne spava. Lažes li se, biće ti slagano, to jest bez davanja iskrenog (ljubavi) nema povratka zvana ljubav. A pitaju se što nemaju srodnu dušu- partnera, što nemaju prijatelje, što nemaju dobrog rezultata…. itd.
Ali ponašanjem- neznanjem se ne preuzima odgovornost, već se opet upire prst u drugom smeru, a rezultati su uvek posledica davanja. Ko lažno pruža, lažno mu se vraća.
Iskrenost je ključ ljubavi.
I sve u svemu čist Univerzum zahteva čistotu- iznutra i spolja. Ono čemu se daješ, daje ti se, pa zato uočiti laž nije isto što i lagati, ali i pretpostaviti laž- iako nije laž je takođe lažnost. Preostaje još da svako shvati šta je to zaista laž.

Autor: Pipi Mila Dragica