VOLETI SEBE

Voleti sebe ? Šta to uopšte znači?
Čujem redovno od ljudi kako kažu da vole sebe, te da zato ne ugadjaju drugima. Ova rečenica me je navela da konačno napišem nešto o tome:
Kad čovek misli da je jedino on sam u centru pažnje, a da drugi nisu bitni, takav čovek je egoista. To je ona vrsta ljudi koji nemaju svest davanja. Njima je važno da poseduju,  ali nemaju osećaj za davanje. Naravno, kao takvi se uvek i naljute ako ne dobiju ono što oni žele- iz navike da bude po njihovom, isključivo za njih i samo za njih. Ni jednog momenta ne vode računa kako se ponašaju sa drugom stranom, tj. da li lično nešto kvalitetno pružaju. A ukoliko ne dobijaju očekivano, besni su, ljuti, zameraju, nerviraju se i ponašaju se kao jedno malo razmaženo dete.  To su u stvari nezreli, razmaženi ljudi koji misle da je svet postavljen samo zbog njih.
Međutim, voleti sebe je vezano za zrelost. Čovek je time svestan da je davaoc i živi u ravnoteži svojim davanjem čistog, tj. s ljubavlju. Ravnoteža u čoveku nema problem sa „ugadjanjem“ drugima, jer ugadja drugima (onima) koji ugadjaju (uzajamno ugadjaju- ljubavlju), to jest na istoj su stazi i sa ljubavlju uzajamno „ugadjaju“ (daju sebe jedno drugome- ljubav), i ugadjaju jer žele. Sve što pružaju (ugađaju), čine to srcem- milošću.
Ravnoteža koja dolazi iznutra Znanjem Boga prepoznaje, opredeljuje, usmerava, aktivira i voli- obostrano.

Šteta je za one koji toga nisu svesni i ili trče za nedostignutim, jer ne znaju kako da se daju, ili beže od sebe jer nisu dostigli svest davanja i opet ne znaju kako da se daju. A takvi, zato i nose egoizam u sebi. Kao takvi oni ne vole sebe, vec strahuju za sebe i prave probleme gde god krenu. 

Voleti sebe stvara ravnotezu i ne dolazi do problema. Ljudi koji su svesni ravnoteže čak i kad (ako) se problemi stvore, rešavaju ih pozitivno. Takvi ljudi su smeli i povlače poteze,nisu od onih koji samo bace kapu i idi na drugi reon gde će opet da urade isto. da budu egoisti. Takvi samo misle da vole sebe.


Voleti sebe je čin voleti i druge, jer voleti druge je i čin voljenja sebe. 
I kao takav čovek nema problema čak ni sa onima koji to nisu, jer zna da su samo ti takvi nezreli, u strahu i zato ih razume. Oni koji vole (sebe i druge) imaju hrabrost da analiziraju, a prave razlike između neznanja i Znanja, umeju da se daju, pa čak i da jasno i glasno ukažu na ponašanja. Jasno je da niko nije ničija sluga, ali ako se dajemo stvaramo jedinstvo i problemi egoizma nestaju sami od sebe DAVANJEM- LJUBAVLJU.
Voleti sebe je velika nauka- nije egoizam.  

Autor: Pipi Mila Dragica